Iz "VirovitiÄana" broj 17. dne 19 travnja 1903. godine.
La Porte (sjev. Amerika) 5. travnja.
Dragi g. uredniće!
Teda negda nakon mnogo patnja i putniÄkih neprilika, prispio sam sretno na mjesto gdje si mogu valjano služiti kruh. Pa hitim da Vama objavim, kako sam putovao iz naÅ¡e ubave ali siromaÅ¡ne Virovitice u slobodnu Ameriku. Dne 7. prosinca proÅ¡le godine odputim se željeznicom iz roÄ‘ene grude, te odem spram Barća a odavde preko Pragerhova u BeÄ kamo stignem na 8. prosinca u jutro. Tu nas se na kolodvoru naÅ¡lo viÅ¡e za put u Ameriku - te krenemo u ured parobrodarskog družtva "Red Star Une". Tu nas popisali do 150 osoba na put. Ostalo nam malo vremena to upotriebismo te si pogledamo na brzu ruku BeÄ, taj za nas do sada neviÄ‘eni veliki ogroman grad. Kako me se je BeÄ dojmio nemogu Vam opisati, jer ne smažem rieÄi. Za neke Äini se - prevelik!
Drugi dan odpremili nas agenti spomenutog družtva "korpore" na kolodvor, te nas odposlali u Leipzig gdje smo prenoćili, dođeni opet od tih agentih, a drugi dan hajde dalje kao transport vojnika bolje landšturma jer tu je bilo djece, žena, momaka i starih baba.
Tako nas evo napokon u Antverpenu vlakom a tu mu je kraj, tu nas već Äeka "velika laÄ‘a". DoÅ¡avÅ¡i mi vlakom kojih 500 poÄ‘emo opeta u ured "R. S. L." da se prijavimo. Kada je bilo sve u redu poÄ‘emo u naÅ¡u "laÄ‘u" da krenemo u daleki prekomorski sviet.
Dne 13. prosinca pro. g. oko 11 sati smjestimo se na parobrod nas do 1000 "raznovrstnih" osoba. Glasba zasvira sve je veselo, a ogroman parobrod kreće polagano dalje iz luke. Plovismo mirno i prvi dan bilo sve veselo živo, gledali smo tu silnu mlaku i svidjela nam se vožnja mnogo više nego sa željeznicom, jer ništa ne droca a možeš i hodati liepo palubom.
Nu drugi dan kada smo se već dobrano potisnuli u Å¡iroko more nije bilo tako kao prvi dan, jer je more bivalo sve nemirnije. Sada je već mnogima pozlilo i stadoÅ¡e bacati. Neima ih viÅ¡e na palubi, svatko je iÅ¡ao na svoj krevet ili kamo god da legne sve je muÄila "morska bolest" osim mornara i nas jedno desetak Hrvata. Ja hvala Bogu i mom dobrom željudcu nisam na toj boli trpio. Cieli je parobrod naliÄio kakovom velikom Å¡pitalju. Svaki Äas je koji skoÄio iz kreveta te stao povraćati na smjeh mornara i nas zdravih.
Nakon 8 i pol dnevne vožnje eto nas dne 22. prosinca u jutro rano pred Nev York, te smo tu na obali morali Äekati dok nam se stvari pretraživale Å¡to smo sobom imali. Zatim nas manji brod odveze na Kesselgarten, tako se zove otok, gdje se mora predložiti novac i listovi, kamo koj putuje, da li ima već posla ili ne. Tu se sve toÄno ispita. Svaki putnik mora imati joÅ¡te njeÅ¡to novaca uza se. Ja sam si kupio kartu do Chicaga te mi je joÅ¡te preostalo 4 Dolara a to je bilo dosta da su me pustili dalje...
Na sam božić eto nas u Chicagu, to je preogromno "selo" sa kućama koja jedna više stoji nego je sva Virovitica vriedna. Tu sam našao spomenutog zidara, kod koga probavih 18 dana...
La Porte vrlo je liep grad ima tu elektriÄna rasvieta elektriÄni tranvaj udobna kupaliÅ¡ta. PloÄnici su asvaltovani onako kako je to u Virovitici kraj suda za probu uÄinjeno, za mene je ovaj grad prava krasota i mislim da se neću naskoro odseliti....
Uz srdaÄan pozdrav svima A.S.
